После „не дамо Газиводе“ дошли смо до „не дамо Војводину“. И то је разлог за огромну забринутост, пошто знамо како се епизода са Газиводама – и севером Косова и Метохије уопште – „завршила“. Питање је – зашто? Због неколико транспарената и активности НВО које немају ни минималну, односно никакву подршку у народу?
Да ли је ово очајнички покушај пољуљаног режима да скрене пажњу са свакодневних, вишеструких манифестација народног незадовљства и гнева? Или је посреди нешто много перфидније? Пошто је скоро до краја „опослио“ КиМ за оне који су га на власт довели, да ли Вучић сада прелази на следећи задатак – отварање кризе и у северној покрајини?
Ако није тако – нека нас Александар Вучић, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и све безбедносне службе јавно упознају са тим „претњама“ по статус Војводине које су се, како тврде, појавиле. Ако је, како Вучић тврди, земља „и изнутра и споља нападнута“, његова је обавеза да до детаља јавност Србије упозна са природом напада и његовим актерима, износећи конкретне чињенице, имена, доказе – уместо нуђења нових декларација које никог не обавезују и ништа не решавају.
И, не – Чанак и Грухоњић, који иначе годинама на државним јаслама уживају привилегован друштвени положај – нису кредибилне претње колико год дегутантни њихови ставови били. Да јесу, озбиљна држава би одавно с њима изашла на крај. Или их бар не би издржавала.
У одсуству конкретних доказа о активностима које представљају конкретну претњу по север Србије, можемо закључити да је коалиција СНС-СПС, после „успешне“ одбране Косова и Метохије, решила да крене у „успешну“ одбрану Војводине, по сличном, споља креираном сценарију истих оних који желе да нам отму Косово и Метохију.
Инфо служба покрета МИ СНАГА НАРОДА, проф. др Бранимир Несторовић 9. 2. 2025.
Зашто Вучић отвара „војвођанско питање“?
САОПШТЕЊЕ
Покрета МИ СНАГА НАРОДА
После „не дамо Газиводе“ дошли смо до „не дамо Војводину“. И то је разлог за огромну забринутост, пошто знамо како се епизода са Газиводама – и севером Косова и Метохије уопште – „завршила“. Питање је – зашто? Због неколико транспарената и активности НВО које немају ни минималну, односно никакву подршку у народу?
Да ли је ово очајнички покушај пољуљаног режима да скрене пажњу са свакодневних, вишеструких манифестација народног незадовљства и гнева? Или је посреди нешто много перфидније? Пошто је скоро до краја „опослио“ КиМ за оне који су га на власт довели, да ли Вучић сада прелази на следећи задатак – отварање кризе и у северној покрајини?
Ако није тако – нека нас Александар Вучић, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и све безбедносне службе јавно упознају са тим „претњама“ по статус Војводине које су се, како тврде, појавиле. Ако је, како Вучић тврди, земља „и изнутра и споља нападнута“, његова је обавеза да до детаља јавност Србије упозна са природом напада и његовим актерима, износећи конкретне чињенице, имена, доказе – уместо нуђења нових декларација које никог не обавезују и ништа не решавају.
И, не – Чанак и Грухоњић, који иначе годинама на државним јаслама уживају привилегован друштвени положај – нису кредибилне претње колико год дегутантни њихови ставови били. Да јесу, озбиљна држава би одавно с њима изашла на крај. Или их бар не би издржавала.
У одсуству конкретних доказа о активностима које представљају конкретну претњу по север Србије, можемо закључити да је коалиција СНС-СПС, после „успешне“ одбране Косова и Метохије, решила да крене у „успешну“ одбрану Војводине, по сличном, споља креираном сценарију истих оних који желе да нам отму Косово и Метохију.
Инфо служба покрета МИ СНАГА НАРОДА, проф. др Бранимир Несторовић
9. 2. 2025.