Видовдан, 28. јун по новом, односно 15. јун по старом календару, један је од најзначајнијих датума у српском историјском, духовном и културном календару.
То је дан који превазилази време, који у себи сажима жртву, завет, страдање, наду и опомену. То је дан када се Србија огледа у огледалу своје историје – са болом, али и поносом.
Симболично и дубоко укорењено у националну свест, сећање на Косовску битку 1389. године обележава Видовдан као тренутак када је српска историја добила свој вечни траг. На Газиместану није само изгубљено царство земаљско – ту је добијено царство небеско. Из тог дана проистиче српски завет и вера у победу добра над злом.
Али Видовдан није само историјски везан за Косово и Метохију. То је датум на којем се, као на нишану судбине, изнова и изнова дешавају највеће прекретнице нашег народа. Ниједан други дан у години није толико засићен судбином, трагедијом, и духовним набојем као овај.
Видовдан је позив на памћење, али и на промишљање. Он није само дан жалости – он је и дан наде, дан када се свако од нас пита: шта данас значи част, шта значи слобода и шта смо спремни да учинимо за себе као народ? Видовдан је такође и верски празник, посвећен Светом великомученику Кнезу Лазару и српским мученицима пострадалим на Косову.
ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА НА ВИДОВДАН У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ:
1389 – Косовска битка: кнез Лазар и српска војска се сукобљавају са османлијским освајачима предвођених султаном Муратом. Оба владара губе живот. Србија постаје симбол отпора и жртве.
1869 – Донесен Намеснички устав Кнежевине Србије.
1876 – Кнежевина Србија објављује рат Османском царству (Први српско-турски рат).
1878 – Започета расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу.
1881 – У Београду Чедомиљ Мијатовић, министар иностраних послова потписује Тајну конвенцију, уговор између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске чиме је Србија стављена у зависан положај у односу на Аустроугарску.
1889 – Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања краља Александра у манастиру Жича.
1913 – Почетак Другог балканског рата, одржана прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница.
1914 – У Сарајеву, Гаврило Принцип убија аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу, након чега Аустроугарска напада Србију и покреће Први светски рат.
1915 – Српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919 – Потписан Версајски мировни уговор којим се званично окончава Први светски рат. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, нова држава на мапи Европе, призната је као победница.
1921 – Усвојен Видовдански устав Краљевине СХС, први устав нове југословенске државе. Донет уз жестоке политичке поделе.
1941 – усташки покољ над Србима у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над Србима у 20. веку.
1948 – На иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока.
1950 – Пуштен у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван „Аутопут Братство-Јединство”.
1989 – На Газиместану, поводом 600 година од Косовске битке, Слободан Милошевић одржава чувени говор, у сенци пробуђеног националног идентитета
1990 – Усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској.
1992 – Пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске.
2001 – Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу, управо на Видовдан, што се у јавности доживљава као трагична симболика и преокрет у националној историји.
2006 – Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела.
Видовдан – дан судбине и сећања
Видовдан, 28. јун по новом, односно 15. јун по старом календару, један је од најзначајнијих датума у српском историјском, духовном и културном календару.
То је дан који превазилази време, који у себи сажима жртву, завет, страдање, наду и опомену. То је дан када се Србија огледа у огледалу своје историје – са болом, али и поносом.
Симболично и дубоко укорењено у националну свест, сећање на Косовску битку 1389. године обележава Видовдан као тренутак када је српска историја добила свој вечни траг. На Газиместану није само изгубљено царство земаљско – ту је добијено царство небеско. Из тог дана проистиче српски завет и вера у победу добра над злом.
Али Видовдан није само историјски везан за Косово и Метохију. То је датум на којем се, као на нишану судбине, изнова и изнова дешавају највеће прекретнице нашег народа. Ниједан други дан у години није толико засићен судбином, трагедијом, и духовним набојем као овај.
Видовдан је позив на памћење, али и на промишљање. Он није само дан жалости – он је и дан наде, дан када се свако од нас пита: шта данас значи част, шта значи слобода и шта смо спремни да учинимо за себе као народ? Видовдан је такође и верски празник, посвећен Светом великомученику Кнезу Лазару и српским мученицима пострадалим на Косову.
ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА НА ВИДОВДАН У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ:
1389 – Косовска битка: кнез Лазар и српска војска се сукобљавају са османлијским освајачима предвођених султаном Муратом. Оба владара губе живот. Србија постаје симбол отпора и жртве.
1869 – Донесен Намеснички устав Кнежевине Србије.
1876 – Кнежевина Србија објављује рат Османском царству (Први српско-турски рат).
1878 – Започета расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу.
1881 – У Београду Чедомиљ Мијатовић, министар иностраних послова потписује Тајну конвенцију, уговор између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске чиме је Србија стављена у зависан положај у односу на Аустроугарску.
1889 – Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања краља Александра у манастиру Жича.
1913 – Почетак Другог балканског рата, одржана прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница.
1914 – У Сарајеву, Гаврило Принцип убија аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу, након чега Аустроугарска напада Србију и покреће Први светски рат.
1915 – Српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919 – Потписан Версајски мировни уговор којим се званично окончава Први светски рат. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, нова држава на мапи Европе, призната је као победница.
1921 – Усвојен Видовдански устав Краљевине СХС, први устав нове југословенске државе. Донет уз жестоке политичке поделе.
1941 – усташки покољ над Србима у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над Србима у 20. веку.
1948 – На иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока.
1950 – Пуштен у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван „Аутопут Братство-Јединство”.
1989 – На Газиместану, поводом 600 година од Косовске битке, Слободан Милошевић одржава чувени говор, у сенци пробуђеног националног идентитета
1990 – Усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској.
1992 – Пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске.
2001 – Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу, управо на Видовдан, што се у јавности доживљава као трагична симболика и преокрет у националној историји.
2006 – Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела.
На Видовдан – памтимо.
На Видовдан – не заборављамо.
На Видовдан – постављамо питања будућности.
ПОКРЕТ МИ СНАГА НАРОДА
28. 6. 2025.