У свака од три рата који су захватили и сребренички крај током 20. века – Првог и Другог светског рата, као и грађанског рата у БиХ 1992-95 – прве жртве које су падале биле су српске. И то првенствено нејач – жене, деца, старци. И биле су масовне.
Агресивна пропаганда о наводном геноциду који су починиле српске снаге у јулу 1995. служе између осталог да замагле истину о огромним злочинима почињеним против српског народа у три наврата од стране оних који су имали истинску геноцидну намеру. Злочинима који дан-данас захтевају правду. То је замена теза и вештачко наметнути историјски заборав на који не пристајемо.
Пропагандне тврдње о сребреничком ”геноциду” који су починили Срби у јулу 1995. су једна од најотровнијих заоставштина једнополарног света који рапидно одлази у прошлост. Сребреница је требало да послужи као средство вечног етикетирања српског народа ради његовог лакшег потчињавања и ради лакшег успостављања западне неоколонијалне окупације наших простора, а све у складу са старом империјалном методологијом ”завади па владај”.
Ко истински жели помирење или бар мир на овим просторима не може да инсистира на вештачком одржавању наратива који једино служи да додатно продуби већ постојеће поделе и већ ископане ровове између народа на простору не само БиХ већ и бивше СФРЈ. Поготово што се као подлога за тај наратив користе пресуде сада већ увелико дискредитованог ад хоц трибунала у Хагу.
Такође, више не желимо да наша локална трагедија служи као оправдање и идеолошка подлога за лицемерно западно душебрижништво у облику ”хуманитарног” интервенционизма широм света. А управо Сребреница је претворена у један од његових носећих стубова, у контексту доктрине ”одговорности за заштиту”, међународно познатије као Р2П – респонсибилитy то протецт – која је фактички давала одрешене руке западним силама да врше агресије или инвазије на суверене земље под ”хуманитарним” изговорима.
Нас све првенствено треба да занима истина, каква год била. У ту сврху, сматрамо да држава Србија треба да активно крене у битку за преиспитивање хашких пресуда везаних за Сребреницу, како на домаћем тако и на међународном плану, као и да делотворније захтева правду и истину за све невине српске жртве – од Сребренице до Јасеновца. Као први корак предлажемо формирање комисије за утврђивање истине о догађајима у Сребреници – у сва три рата у 20. веку. Једино ће нас истина – а не пропаганда – коначне све ослободити.
У Сребреници није било геноцида у јулу 1995.
С А О П Ш Т Е Њ Е
У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА У ЈУЛУ 1995.
У свака од три рата који су захватили и сребренички крај током 20. века – Првог и Другог светског рата, као и грађанског рата у БиХ 1992-95 – прве жртве које су падале биле су српске. И то првенствено нејач – жене, деца, старци. И биле су масовне.
Агресивна пропаганда о наводном геноциду који су починиле српске снаге у јулу 1995. служе између осталог да замагле истину о огромним злочинима почињеним против српског народа у три наврата од стране оних који су имали истинску геноцидну намеру. Злочинима који дан-данас захтевају правду. То је замена теза и вештачко наметнути историјски заборав на који не пристајемо.
Пропагандне тврдње о сребреничком ”геноциду” који су починили Срби у јулу 1995. су једна од најотровнијих заоставштина једнополарног света који рапидно одлази у прошлост. Сребреница је требало да послужи као средство вечног етикетирања српског народа ради његовог лакшег потчињавања и ради лакшег успостављања западне неоколонијалне окупације наших простора, а све у складу са старом империјалном методологијом ”завади па владај”.
Ко истински жели помирење или бар мир на овим просторима не може да инсистира на вештачком одржавању наратива који једино служи да додатно продуби већ постојеће поделе и већ ископане ровове између народа на простору не само БиХ већ и бивше СФРЈ. Поготово што се као подлога за тај наратив користе пресуде сада већ увелико дискредитованог ад хоц трибунала у Хагу.
Такође, више не желимо да наша локална трагедија служи као оправдање и идеолошка подлога за лицемерно западно душебрижништво у облику ”хуманитарног” интервенционизма широм света. А управо Сребреница је претворена у један од његових носећих стубова, у контексту доктрине ”одговорности за заштиту”, међународно познатије као Р2П – респонсибилитy то протецт – која је фактички давала одрешене руке западним силама да врше агресије или инвазије на суверене земље под ”хуманитарним” изговорима.
Нас све првенствено треба да занима истина, каква год била. У ту сврху, сматрамо да држава Србија треба да активно крене у битку за преиспитивање хашких пресуда везаних за Сребреницу, како на домаћем тако и на међународном плану, као и да делотворније захтева правду и истину за све невине српске жртве – од Сребренице до Јасеновца. Као први корак предлажемо формирање комисије за утврђивање истине о догађајима у Сребреници – у сва три рата у 20. веку. Једино ће нас истина – а не пропаганда – коначне све ослободити.
Покрет МИ СНАГА НАРОДА
11. 7. 2025.